Jama na Mosoru, -44m dubine i 66m dužine
Dana 18.12.2011.
Proslava koja se odigrala u domu na Putalju, povod 100 godina speleologije u PD Mosora iz Splita ostavila je danak na mene, ali ipak nakon više poziva, uspija san se iskoprcat iz kreveta, te onako bauljajući dovući se na kavu, gdje su već čekali Roko i Toni, gledajući u čudu u mene i Ninu pitajući se šta mogu ova dva zombija. Plan je bio istražiti jamu koju je pronašao zlatni nos prošlog tjedna. Nina (mama) odustaje, shrvala je prehlada te S.O. Imber kreće u trisu (Roko, Toni i ja).
Spremna oprema a spiza ala Studenac i cesta pod noge i čas posla se nalazimo u Seocima. Ruksaci i oprema su na nama te za otprilike 45 min. stižemo do našeg cilja. Plan je bio krenit odmah na posa, Toni oprema, Roko i ja kidamo pancetu i sir. No evo i iznenađenje, pločica na kamenu odaje tajnu da je neko bio prije nas, ne odustajemo. „Lidija“ buši Toni se dere, plaši golubove koji mu letaju oko glave i u hipu smo već na dnu jame, koja otkriva svu svoju grandioznost i ljepotu. Prva dvorana, druga dvorana te kao svijetlo na kraju tunela koje ostavlja pitanje, dali je to još jedan ulaz? Cilj je bio danu istražit dvije jame ali to je jedna te ista uf, uf. Počinje crtanje i povlačenje prema površini. Na dnu su dokazi ljudskog bezumlja i divljaštva, samo da se dokopaju malo mesa koje leti (plaše Tonija). 
Eto nas na površini, te odmah u akciju na drugi ulaz da budemo sigurni da je to ipak jedna jama! Je to je to samo jedna od prvotnih dviju. Nismo razočarani, već zadovoljni se vračamo kući. Ispijajući kavicu gledamo nacrt i konstatiramo da je ovo još jedna u nizu dobrih akcija koje može napravit timski rad.
Pozdrav Zlatni nos
foto: Roko Pribičević