(Dani planinara Hrvatske „Hahlić“2010.)
Dana 29. i 30. 2010.
I ove godine naše društvo je održalo tradiciju sudjelovanja na danima planinara Hrvatske. Manifestacija se održala pokraj planinarskog doma „Hahlić“ na Grobničkim Alpama, a iz Omiša se uputilo nas četvero. Ranom zorom , već u 4 ure, Diana je upalila stroj i pokupila ostatak ekipe. Autocestom od Dugopolja do Maslenice, maksimalno smo dobili na vrimenu, tako da smo posli lagano krstarili po staroj dobroj Jadranskoj magistrali. Stali smo u Karlobagu i Senju, di smo osim kupovanja spize prošetali centrom grada i uvatili zalet za dalje.
Onda smo prije Bakra umisto da krenemo prima Rijeci završili na cesti za Gornje Jelenje (navigator sam bio naravno ja) šta se posli pokazlo ka pun pogodak jer smo završili na Grobničkom motodromu.Tamo je upravo bio trening motora a kako je u samoj blizini i sportski aerodrom iznad glave su nam non-stop izletali padobranci, pa smo imali zabavu na sve strane. Malo po malo stigli smo do sela Podkilavac, odakle je bio start ture do Hahlića. Srićom da sam par dana prije nazvao jednog od domaćina, koji nas je uputio di ćemo ostavit auto, pa smo tako skratili pola puta. 
E onda smo izvadili stvari iz auta, stavili sve na kosti (ruksaci, vriće, šator, mali frižider) i lagano krenili put doma. Nakon samo pola ure hoda, ogromni crni oblaci su se nadvili nad nama i počeli su istresat svoj teret. Brzo smo se snašli i uspili smo napravit zaklon, uz pomoć par zamki i šatorskog krila (hvala Brani) i tako ostat suvi. Bilo je mista i za dvoje planinara iz Splita koji su išli iza nas, pa je ispod šatorskog skoro pala i pisma jer je pljuščina padala dobre po ure. Kad je konačno stala nastavili smo uspon i posli ure i po, konačno smo došli da doma, već pomalo i umorni, ali više od toga gladni i s brigom di ćemo dignit šator. Oko doma a i na mistu di su bili veliki vojnički šatori sve je bilo pod vodom, ali smo imali sriću da nađemo komadić relativno suvoga tla na mistu predviđenom za kampiranje. E tu smo skuvali najbolje hrenovke sa najboljim senfom i kruvom koje sam ja u životu probao (a biće to od velike gladi). Odma smo živnili i napravili turu oko doma, ali zbog juga i oblaka malo se toga moglo vidit, najveća atrakcija je bilo krdo konja koja se u neposrednoj blizini napajala sa izvora. U kampu se skupilo nešto svita, a onda je šef pakla Zdravko uzeo stvari u svoje ruke. Čim se vatra zapalila ljudi su se počeli skupljat, i nakon šta nam je izbilo vlagu iz kostiju krenila je priča, a onda i pisma do kasno u noć. Ekipa iz Našica, Gospića, Grobnika i mi smo napravili feštu o svom poslu tako da su i ovi dani planinara prošli u veselju i smiju. Baš nam je bilo dobro! Ujutru nas je dočekala magla, a kako je prognoza najavila kišu, sredili smo stvari, pozdravili se sa domaćinima, i sa ljudima i korak po korak krenili nazad put auta. Utekli smo na vrime, jer je kasnije bilo kiše a u to vrime mi smo se vozili kući umorni ali sritni i napunjeni pozitivnom energijom. Dogodine naš đir, Dani planinara Hrvatske – Omiš 2011.Vidimo se!Nenad Jurko