(Tura Podašpilje-Omiš)
Dana 4.10.2009.
Evo ovako,pripreme za nediljni đir su počele već u subotu kada smo se na pazaru našli Điđi(Igor Škarica) i ja.Điđi je pokaza volju za počastit ekipu sa juvon pa je za ne falit uzeja pivca od dva i po kila,mulama i junećeg mišića.U nedilju smo se na zbornom mistu našli Tonči,Zdravko,Pjero,Mirjana i ja te se uputili u Podašpilje.
Tu smo krenili sa markiranjem i čiščenjem puta koje smo prikinili nakon dvi i po ure jer je bila potriba do jedanaest uri izletit na Imber i metit kuvat juvu.S obzirom koliko nas je bilo napravili smo dobar posal.Čim smo izletili na sklonište drva su se ukrcala u Kristinu(ime za našu voljenu pećicu),voda koja se donila na kostima se stavila u lonac a onda je krenilo i ostalo(meso,kumpir,pome,kapula,poriluk itd. ,da ne odajen sve tajne).
Zdravko je pivca isika tako da je bilo i bataka za na gradele.Gori smo našli ekipu lovaca iz Borka koji su ubzo išli ča ta dvoje Kaštelana iz H.P.D.“Ante Bedalov“ ali je i njima nažalost bila strka pa nisu mogli ostat na ručku.Mirjana i naša prijateljica iz P.K.“Split“ su dali ruke oko čiščenja kumpira,a Pjero,Tonči i Zdravko su donili i ispilali drva za cili dan.
E onda je naiša i Bulić sa svojon prijateljicon, pa je doša i Điđi a najveće iznenađenje je napravila Iris koja se uspela do skloništa sa svo petero dice.Malo pomalo još kad je došla i Dijo sa Nikolom,za stolom nas se okupilo 12 velikih i šestero dice.Prva liga!E onda je nasta tajac jerbo se mlatilo iz svih oružja po pjatima,mogla se muva čut.Nakon te i takve nirvane ekipa na čelu sa Iris i Mirjanom je sredila pjate pa smo se onda lagano i etapno uputili nazad doma u Omiš.Šta reć nego ponovilo se! 
Nenad Jurko